Има ли човека без проблема? Проблеми су наша друга природа. Свакодневно их удишемо као ваздух. Колико људи, толико и проблема. Свако има своје и тек личе на нечије туђе. Додуше, има сличних, као што су слични људи унутар црне, беле или жуте расе, али се међусобно ипак много разликују.
И сам појам проблем смо толико усвојили да га не посматрамо као страну реч. На латинском језику проблем значи задатак. Када га преведемо, чини нам се да нешто можемо урадити са њим. Упакован у страни израз делује као нека непремостива препрека, пред којом смо немоћни.
То је прво што треба да знамо о проблемима. Проблеме стичемо као животне задатке које требамо решавати да би смо наставили да растемо и сазревамо. И пиле које излази из љуске јајета такође има проблем. Ако га реши живеће, а ако га не савлада угушиће се и умрети. Тако и људска бића.
Постоје проблеми разврстани у категорије. Неки проблеми су егзистенцијални и представљају задатке опстанка или преживљавања. Насупрот њима, постоје спиритуални или духовни проблеми. Они представљају задатке раста и духовног сазревања. С обзиром да је човек и телесно и духовно биће, сви проблеми се рефлектују и на тело и на душу, без обзира на ком нивоу настају.
Најчешћи су телесни проблеми. Постоји невероватно широк спектар третмана телесних проблема, од алтернативних до званичних, медицинских. И поред тога дисфункције тела се углавним не превазилазе или се померају са једног ткива или органа на неки други.
Неуспеси у превазилажењу болести последица су незнања да постоји веза између психичких и телесних проблема. Још у деветнаестом веку, немачки лекар Херман фон Хелмхолц је говорио да ће доћи доба када ће се људи стидети својих болести, јер парадигма болести је да она настаје статистичком вероватноћом, случајно, као добитак или губитак на лутрији.
И дан данас се људи не стиде болести свога тела, али се зато стиде болести свога ума. За настанак проблема свога ума осећају личну одговорност, али одбијају да је прихвате за проблеме тела. Међутим, и то је напредак. У средњем веку су спаљивали друге људе због лудила својих умова.
Проблеми ума могу бити ментални, мотивациони, емоционални и социјални. Не треба их потискивати у дубине своје интимности, пошто је то немогућа мисија. Проблеми су задаци човековог раста и развоја. Као што рече духовни учитељ Михајло Иванов, као што брод не може да плови без отпора воде, авион без отпора ваздуха или алпиниста да се пење уз стену без избочина на стени, тако човек не може да се развија без проблема.
Решење је заволети своје проблеме, тако што ћемо их претворити у пројекте на путу остварења својих визија.
