Сести, седети, опседнутост, опсесија, речи које су речите. Неки кажу, живот је флукс. Неки други кажу живот је река. Давно је учио мудрац Хераклит, panta rhei, све тече или све се мења. Ако се загледамо у дубуне животног искуства, видећемо ту истину, коју због природе ума, стално пренабрегавамо.
Ум је замрзнута слика прошлости. Кад је ум гибак, слика ума није баш смрзнута. Кад је ум крут, он је у трењу са реалношћу и ето невоља. Егзистенција има свој тајминг и временску јединицу која се зове трен. Живот је трен. Поново, живот је трен. Не знам како ви, али ја сам се толико пута уверио да ми је живот исклизнуо из руку, јер нисам ухватио тренутак. Захваљујући тим поразима схватио сам трен.
Када ум не тече у ритму живота постоји објективан разлог зашто не. У таквом уму је инсталиран објекат око кога се врте идеје, као планете око неке звезде. Ум оптерећен неком идејом је опседнут ум. Како настаје опседнут ум? Увек фасцинацијом. Фасцинација је као камен бачен у воду који изазива кругове таласа и ремети мир воде.
Психолошки речено, опседнутост је последица повређивања ума које у њему оставља рану, као што сечиво оставља рану на телу. Све може да фасцинира ум, и мисао, реч, осећање, поступци и амбијенти. Слободни умови су реткост. Зато је слобода толико на цени јер је реткост као и злато. Ни злато не би вредело толико да га има у природи колико и камења.
Чиме све људи нису опседнути! Новцем, моћи и влашћу, сексом, славом, идеологијом, смрћу. А, највећа опседнутост је незнање. Човек у незнању и не зна колико не зна, толико да уобрази да зна. Каже се за опседнутог човека да не види шуму од дрвета. Опседнут ум је ригидан, или крут ум.
Опседнутост је врста хипнотичког сна. Стандардни васпитни процес је највећи извор опседања умова људи који не пулсирају у ритму живота. Родитељи својим чињењем и нечињењем у процесу васпитања нехотице обликују умове своје деце у ригидне форме. Врло често користе страх као инструмент васпитања. Поред тога, свакодневно, својим моделом инсталирају у дечјој меморији вредносни систем који представља искривљену слику реалности.
И тако добијамо ригидне појединце и хипнотисано друштво.
About The Author
