Понашање може бити промишљено, али на жалост, врло често и непромишљено. Међутим, и једно и друго могу бити у нескладу са личним интересом. Постоји идално понашање које се зово спонтано понашање. Оно се одликује високим нивоом ефикасности а малим менталним напором.
Физички напор у интезивном ритму доживљава се као задовољство када није праћен менталним напорима. Дипак Чопра, у својој књизи, Витално тело, вечни ум, наводи пример, домородаца негде у Америци који традиционално организују ултра маратон од 80 километара, на чијем крају маратонци имају телесне параметре својствене релаксираном стању тела. То је пример спонтаног понашања.
Оно проистиче из потпуне повезаности ума и тела, на шта указује реч спона, која значи веза. Највећи број људи на планети верују да је снажно тело јаче од снажог ума, иако је истина сасвим супротна. У било којој акцији поступања и извођења одређене радње, искрсавање мисли нарушава хармонију тела и ума, што обавезно умањује ефекте деловања.
Спонтано деловање и понашање је идеал. Сви се диве особама које га испољавају. Насупрот њему постоји извештачено понашање. Без обзира колико га вешто изводиле, извештачене особе одају своју праву природу и уносе дозу неприхватљиве комике у свом држању, што их удаљава од друштва.
Спонтаност настаје из слободе која није ограничена емоцијама страха што извиру из прошлости или што припремају ружну будућност. Извештаченост извире из мисли оптерећених страхом, шта ако, ипак не, али, можда, узалуд, како, чему све то…. Од свих форми страха које прекидају синергију ума и тела у процесу деловања, сујета је најпрефињенији облик страха који ствара извештачено понашање.
Највећи број људи не воли да се суочи са својим слабостима. Некритичко неприхватање својих слабости иде до крајњих граница сукобљавања са свима онима који указују на личне слабости. Узрок таквог понашања је сујета, субтилни страх од пропасти. Светски духовни учитељ Буда је говорио, ко на длану нема рану, може да држи и отров на длану. Сујета је та рана кроз коју цури отров речи, не знаш, ниси у праву, нећеш успети, није тако…..
Из сујете и уображености настаје извештачено понашање, а из смерности и аутентичности извире спонтано понашање. Каже се, ум је добар слуга, а зао господар. У нашим поступцима се види ко господари у простору нашег бића.
About The Author
