Сексуална активност је мешање полова. Секс је љубав два тела, а љубав је секс две душе. Већини су уста пуна љубави, а намере пуне секса. Ако би применили тест асоцијација на широкој популацији на појам љубав, висок проценат људи би имали асоцијацију секс, али обрнуто не важи. Љубав збуњује и ствара конфузију. Љубав је за већину особа стање поседовања објеката своје љубави. Поседовање љубљеног објекта је посесивност.
Стање посесивности је форма агресивности. Посесивност је тешко разумети јер, по принципу око само себе не види, посесивне особе не могу схватити шта има лоше у посесивности. Љубав је процес сабирања пажње. У љубавној дијади сабирају се две пажње, па је енергија љубави још интензивнија. У посесивности ток љубави је испрекидан емоцијама страха у разним дериватима, љубомором, мржњом, бесом…. Оно што је било љубав претворило се у своју супротност.
Дакле, посесивност је процес одузимања љубави. Ко год није достигао потпуну зрелост личности је посесиван. Зрелост бића се не може ни остварити кроз однос, него кроз самоодносно стање и напрезање. Апсурдно је говорити партнеру, ти си крив што ја нисам срећан. То је агресивност, жеља да се други поправи или преправи у име нечијег мира и задовољства.
Љубав је дубља и шира појава од секса због чега и не може да се укалупи и сведе само на сексуални однос. Зато је покушај редукције љубави на телесни однос увек чин насиља. Најчешће происходи да је стереотип љубави удица за секс, са свим оним ружним последицама, посесивности, неверства, физичког насиља и развода.
Секс је физички феномен, а љубав метафизичка појава. Као што тело и душа чине целину бића, тако секс и љубав чине целину односа. Међутим, секс не може да прерасте у љубав, али љубав може да се изрази у сексу, јер љубав је интелигентни чин, а секс без љубави чин агресивности. То се најбоље види у псовкама. Социјална комуникација је предозирана псовкама на сексуалној основи у толикој мери да се сматра нормалном културолошком појавом.
Врхунац сексуалног насиља је силовање. Истовремено је то демонстрација бескрајне себичности и похлепе која друго људско биће доживљава само као храну за своју бизарну глад. Свет је пун гладних уста. Нема веће глади од глади за љубављу. Ко год да је гладан љубави, он је демон, а не човек.
About The Author
