Поистовећивање је неодвојиви процес живота. У свету животиња назива се мимикрија. Животиње, у борби за опстанак мењају боје свога тела у складу са околином како би се спасиле непријатеља или дошле до плена. Дакле, чак и животиње умеју да се делимично поистовете са спољашњом средином. Народна мудрост то потврђује изреком, вук длаку мења, а ћуд никако.
За разлику од животиња људи мењају и ћуд, односно и своју личност. Поистовећивање са друштвеном средином је такође у функцији опстанка појединца. Процес поистовећивања може да поприми изглед прилагођавања, али врло често и форму поремећаја личности. Најраширенија појава је лаж. Људи лажу и себе и друге да би опстали на позорници живота, или макар верују да ће опстати. Лаж је облик претварања чињеничног стања у имагинарно стање.
Поистовећивање је насилно изједначавање различитих информација, као да су истоветне. Без обзира што је у функцији опстанка, представља аномалију људске егзистенције. Деца се најлакше идентификују са одраслим особама, у намери да своју немоћ замене за моћ. Међутим, када се одрасле особе поистовећују са разним ауторитетима, политичким, економским, естрадним или спортским, уместо аутентичних људских бића видимо лажне људе и, врло често лажно друштво.
Поистовећивање је један од најдубљих поремећаја у процесу мишљења. Можда га је најбоље описати на примеру. Зима је, и нама је хладно. Што се више поистовећујемо са хладноћом, последично нама је све хладније. Ако процес поистовећивања настави да добија на интезитету уживљавања, добићемо смрзотине првог, другог или трећег реда, а највероватније и смрт. Насупрот томе, кажу да на Тибету организују зимско такмичење, који ће такмичар, најпре осушити мокро ћебе којим је огрнут док седи наг поред реке.
У области медицине постоји посебан облик поистовећивања са замишљеном сликом болести који се зове ноцебо ефекат. Људи се разболевају и умиру јер су слику здравог тела заменили сликом нарочите болести.
У области моде, поистовећивање жена са витком линијом тела претвара се у бизарност, у изгладњивање и анорексију.
Наравно да постоји и позитивно поистовећивање, мада статистички, заиста много ретко. На пример, идентификујемо се са јунаком у позоришној или филмској представи и осетимо прилив снаге, одлучности или доброте, па извесно време будемо другачији.
Где је решење за нездраво стање поистовећивања? У аутентичности! Да интелигентна природа воли оригинале види се у чињеници да од седам милијарди људских бића скоро нико ни на кога не личи. То важи за физиономију тела, али исто тако и за структуру личности и судбине. Дакле, у оригиналности је спас! Тако близу а тако далеко за живот вредан живљења.
