Једна слика вреди више него хиљаду речи, бар важи такво уверење код многих људи. Чињеница је да је чуло вида доминантно у односу на остала чула у прикупљању информација из спољашњег света. Зато људе снажно привлаче слике. Кроз историју, и сликари су били веома цењени уметници. Кроз слике лако и брзо добијамо информације о свету око себе.
Међутим, свака слика има двојну природу. Говори о садржају слике, али истовремено о аутору слике. Аутор се уствари пројектује у садржају и форми своје слике. Постоје разне слике, најпре природне, а затим и вештачке. Највећа слика је сам живот. На енглеском језику, постојање се каже existence, оно што се испољило, као и на срБском. То нам говори да је свака физичка слика најпре била у метафизичком простору, а онда се испољила на материјалном плану.
Дакле, свака слика, природна или вештачка, има физичку и метафизичку димензију. Међутим, нема слике без аутора. Слика је облик комуникације аутора са светом око себе и светом у себи. Човек је вешт имитатор природног стварања. Успео је да створи чак и покретне слике налик покретним сликама живота, које се зову филм или позоришна представа.
Међутим, док су све материјалне слике створене од материјалних објеката, метафизичке слике су створене од мисли. Можемо рећи да је мисао семе слика и представа, и да су оне сачињене од мреже мисли. Менталне представе су покретачи сваког људског изражавања, деловања и понашања. Конструисање ментaлних представа и слика је прва етапа процеса материјализације мисли у објективну реалност.
Представе, као сложена мрежа менталних слика су моћан генератор изражавања људи, али и управљања људима. Када се у људском уму константно мешају и преплићу спољашње и унутрашње слике, човек изгуби јасну границу о њиховом пореклу и почне све да их доживљава као личне производе и својину. На том принципу се одбија манипулација умом. И због тог принципа се веома лако управља људима. Човеку се само чини да су све слике у његовом уму настале његовом вољом.
Најсложеније менталне представе се зову идеологије. И оне су настале у нечијем уму. Али, аутори идеологија познају закон формирања слика и представа и моћ манипулације умовима људи која произилази из закона настајања слика. Већина људи га нису свесни, због чега су веома подложни манипулацијама. Идеологије су колективне слике живота које су наметнуте људима да би се њима лакше и предвидљиво управљало.
Кроз историју су настајале и нестајале многе идеологије и све су биле у функцији управљања људима и друштвима. И све су биле штетне за човека, за његов развој и радост.
Има само једна идеологија кроз историју која је била у функцији развоја човека. Олдоус Хаксли је назвао philosofia perennis, вечна философија. То је идеологија настала из космичког ума, у којој је сваки човек директни његов производи, као што се каже у библији, раб Божји. Као што се у сваком детету налазе гени његових родитеља, тако се у сваком човеку налази ген Космичког ума. То је моћ стварања, најпре мисли, а онда слика, па представа и идеологија, све до њиховог остварења, или материјализације.
