Јесте ли икада приметили,
ако се налазите у стању савршене пажње,
како посматрач, мислилац,
центар, оно Ја, престају постојати?
Кришнамурти
Појам природа указује да постоји нешто пре него што се родило. На пример, језик као потенцијал, постоји у човеку пре рођења, јер да не постоји, људи не би могли научити потомство да говори. Видимо да је језик интелигентно деловање, што значи да је и интелигенција прирођена човеку као бићу. Интелигенција је природна појава. На њу човек може да утиче, али не може да је поништи. Али, постоји вештачка интелигенција. Који је однос између природне и вештачке интелигенције?
Не можемо разумети природу интелигенције без перцепције деловања интелигенције. Интелигенција је сила трансформације идеја у испољену стварност. Овај исказ није теорија, него опис доживљаја субјекта у перцепцији преображаја идеје у реалност. Импликације овог исказа су вишеструке. Прво, део процеса деловања интелигенције је идеја. Идеја је инструмент деловања интелигенције. Идеја је елементарна јединица интелигенције.
Е, сад, ако је интелигенција сила трансформације идеја у испољену стварност, онда је производ трансформације испољени објекат. Материјализована идеја је објекат, у најширем значењу појма објекат. Збир свих материјализованих идеја у човеку, као бићу се зове Ум. Као што сама реч ум каже, то је структура свих садржаја у мени, као бићу. То значи да је ум секундарни производ природне интелигенције. Такође, то значи да ум и интелигенција нису синоними, као што верује људска цивилизација кроз векове. На пример, Декарт је рекао Cogito – ergo sum (мислим, дакле постојим!) Човечанство је пригрлило ову изјаву као спасење за постојање. Али, то је заблуда! Ум није биће и није суштина човека.
Интелигенција је моћ стварања, а ум је моћ управљања. То је по аналогији однос возача и аутомобила. Возач представља моћ стварања, а ауто моћ управљања. Дакле, ум је производ стварања. Природа ума је прошлост, накупљене слике из прошлости као талог интелигентног стварања. Међутим, ум има део архивиране енергије (силе) у својој структури, као што откинути батак жабе у експерименту Галванија захваљујући локално ускладиштеној енергији организма, још увек извршава своју функцију, иако је орган одвојен од организма.
Ум сам по себи је дериват интелигенције. Зато је ум вештачка интелигенција, јер је секундарни производ интелигенције. Тиме је објашњена природа вештачке интелигенције. Ум је вештачка интелигенција јер нема моћ стварања, иако има моћ управљања. Пошто је ум производ, он је финализован продукт, у коме нема места за развој и трансформацију. Вештачка интелигенција је производ ума који је сам по себи вештачка интелигенција, па самим тим и копија ума и архива прошлости. Тај процес производње вештачке интелигенције из вештачке интелигенције је финализован у информатичкој технологији, где вештачка интелигенција прави нове програме у софтверима.
Ако је природна интелигенција сила стварања, како је могуће да буде спречена у својој манифестацији? Постоје бројни супресори потискивања силе стварања. На пример, епохолне изуме природне интелигенције Николе Тесле, бројни друштвени супресори су спречили да угледају светлост дана. Пошто је ум производ сећања, замрзнутих слика прошлости, он је по својој природи конзервативан, има вектор одржавања самог себе, као у оном алхемичарском симболу оуробороса, бића које хвата сопствени реп.
Ум је производ прошлости, али је и будућност углавном производ прошлости, јер се прошлост без свести пројектује у будућност. Садашњост није категорија у времену, па самим тим није својство ума. Садашњост је стање сведочења процесу стварања. Природна интелигенција је садашњост, неоптерећена прошлошћу и будућношћу, јер она ствара, по природи своје функције стварања. Ум спречава развој и стварање. То се види када користите вештачку интелигенцију ради стицања новог знања. Упорно вас спречава да научите нешто ново, јер је у њен програм уграћен механизам одбране старог знања. Уосталом и дизајнери вештачке интелигенције знају да је њено фундаментално ограничење немогућност учења у реалном времену и стицање нових знања.
Вештачка интелигенција није новина у развоју људске цивилизације. Сваки човек који не разликује ум од психе, налази се у модусу вештачке интелигенције. Када су питали великог учитеља, шта је истина, он је рекао, Ја је једина истина. То значи да је све остало привид, обмана и лаж. Ја је психа, природна интелигенција.
About The Author
