Воља је амбијент душе у коме човек ствара. Без воље која представља капацитет за стварање, нема стварања. Мрзовољаје низак капацитет заодређени рад. Мени се чини да већина људи ради са мрзовољом то што ради. Чак и када тај рад одржава њихово људско достојанство, уместо да му буду захвални, људи га мрзе. Тако испада, да уствари, већина људи не воли саме себе.
Шта нам вреди што волимо неку естрадну звезду, спортски клуб или славну јавну личност, ако не волимо сами себе. Не каже се случајно да је Бог прво себи браду створио. Наравно да постоји здрава и нездрава љубав према себи. Нездрава љубав према себи се зове и нарцизам. Настаје из неуважавања других људи око себе.Здрава љубавпрема себи настаје када радимо све за себе, а ни на чију штету.
Човек који воли себе, безусловно, под условом да не угрожава друге људе има комплетан капацитет љубави, а самим тим и јаку вољу за стваралаштво.Недостатак љубави за себеје као рупа на аутомобилској гуми кроз коју отиче ваздух, и тако омета њен рад.
Безвољност и мрзовоља су индикатори недостатка љубави према себи. Без обзира када су настале, увек настају због стида, осећаја кривице и страха од социјалног окружења. Стид, страх и кривица су печати на потпису аутора да је предао своју вољу неком другом аутору на располагање.
Имате ли свакодневно висок ниво мрзовоље у своме стваралаштву? Ако имате којим печатом стида, кривице или страха сте га оверили?
