Тесла је говорио да су људи биолошке машине, тек нешто префињеније од оних направљених људском руком. Али, нико за себе не мисли да је само биолошка машина. Основна одлика машине је непоседовање воље. Машина је предвидљив след поступака од почетка до краја неког рада. Биће које има вољу није машина.
Шта је воља? Воља је извор поступања по избору својих циљева. Између воље и циља постоји сила привлачења која извире из воље. Сваку машину, металну или биолошку ствара неки стваралац. Биће са вољом ствара само себе. Биће је аутентични стваралац.
Стваралац има слободну вољу. Он чврсто контролише закон акције и реакције. Машине робују закону акције и реакције. Линија разграничења машина и људи је линија акције и реакције. У активностима машина воља се налази ван њих, а у активностима стваралаца, воља је у њима самим.
Људи су најчешће реактивна бића. То је само мало ублажени израз за чињеницу да су биолошке машине. Увек им је неко други, ван њих крив за сопствено чињење и нечињење. Реактивна бића се пале као шибице. Чак, за своје непријатне емоције које сами производе оптужују друге.
Како престати бити реактивно биће? Највећа интелигенција предлаже савет, мање гледај више замишљај. Значи, чак и чин перцепције намеће човеку реакцију. Ако само гледамо патњу у себи и око себе, ми смо у реакцији која може трајати до судњег дана. Уместо реакције гледања, треба да кренемо у акцију замишљања.
Међутим, и машта може бити реактивна. Несвесна машта је извор свих страдања. За њу је решење само свесна машта. Синтагма, машта ради свашта је израз немерљиве мудрости живота. Буквално је тако. Чак и док спава, човечанство сања, а снови су ноћна машта.
Док су људи спавали, Тесла и друга будна бића су стварала, чак и ноћу. Њих ни ноћ није могла да натера на реакцију. У будистичкој традицији, такво биће се зове Буда, будан човек. Само пробуђен човек може бити стваралац. Ако само реагујемо, значи да спавамо и сањамо.
