Мржња је замрзнута љубав. Људи је свакодневно емитују око себе. Иако је љубав замрзнута, кроз канал односа, уместо ње, особа у мржњи шаље емоцију агресивности, којом жели некоме да нанесе бол. У међуљудским односима једног друштва, мржња је током живота присутна као со у јелу. Људи не мрзе само једни друге. Мрзе и предмете око себе, животиње, чак и биљке, време, просторе и живот сам.
У библији постоји један модел какав човек треба да буде. Требамо бити као Творац живота, ни мање, ни више. А какав је он? Он је, у емитовању своје љубави, као сунце, које увек греје и једнако обасјава и праведнике и грешнике. Он је у давању своје љубави, као ружа, која једнако мирише и онима који су зли и онима који су добри.
Дакле, Творац не одступа од своје природе ни у једном тренутку, и ни у једној ситуацији. Људи баш то не могу да одрже. На сваки миг неправде реагују мржњом према извору неправде. Врло често, пристрасно и некритички, одаберу неку особу за објекат своје мржње која то уопште не заслужује. У екстремним личностима које болују од параноје, мржња је као нуклерни реактор, која неселективно коси све око себе.
Људи се свакодневно буде са страхом и одлазе на спавање са страхом, чак и кад нису тога свесни. Због свеприсутног страха скоро сви су у малим дозама параноидни, и често им се причини да имају непријатеља испред себе. Омиљена фраза мрзовољних људи је, он је први почео. И, само зато што је неко први почео, то им буде аргумент за освету и уништење противника. Каква је разлика у племенитости бића човека који је први почео и онога који је узвратио? Уместо једне, имамо две агресивне особе у мржњи.
Нови завет је написан, зато што је стари завет превазиђен, бар на нивоу науке о духовности. Остао је у библији више као споменик људске историје. У њему је формула међуљудских односа, око за око, зуб за зуб, парадигма морала. Међутим, људи га се радије придржавају, него новозаветне формуле, ко тебе каменом, ти њега хлебом.
Научници кажу да је Венера толико преплављена јаким електромагнетним силама које је чине немогућом за живот људи. Међутим, и планета Земља је скоро немогућа за живот, само што није она одговорна због тога. Енергије мржње и агресивности на планети Земљи су сличне по ефекту разарања електромагнетним силама Венере. Људи живе у просеку 75 година, не због негостољубивих услова Земље, него због деструктивне енергије мржње коју емитују око себе.
About The Author
