Напор може бити телесни и умни. Без њега нема развоја. Многи људи не воле напор. Скоро сви чезну за чаробним штапићем из бајке који ће им донети жељену промену, преображај и радост. Напор је тај чаробни штапић, али људи неће да га употребе.
Напор има разна лица. Понекад се испољава као терет или тежина, а понекад као стрпљење и чекање. Бол и патња су честе форме напора. Његош рече, без муке се песма не испева, без муке се сабља не искова. А мука је напор. Песма захтева интелектуални, а сабља физички напор.
Лењост је отров за напор. У њој нема физичког бола, али постоји патња као метафизички бол, бол душе. Ко зна, можда је Никола Тесла, говорећи о космичком болу, мислио баш на људску лењост као узроку свеопштег бола. Тесла је у напору свога стваралаштва, спавао два, три сата у току 24 сата.
Панде у бамбусовим шумама, толико су у трансу лењости да их мрзи да се паре, због чега им прети изумирање. И код људи постоји транс лењости који извире из преференције хедонизма као највеће вредности у систему вредности. У философији хедонизма, основна девиза је, у се, на се и пода се.
Патња, као метафизички бол је индикатор погрешног избора и менталне позиције ума. Ко хоће да је уклони, мора заузети нову менталну позицију, љубав према напору. Љубав према лењости формира зависне личности. Друго име за зависну личност је роб.
Љубав према напору рађа слободне личности. Она извире из природе бића. Човек је иманентно, стваралачко биће. Ко изда своју природу, одступи од своје природе, он мора да пати. Бог шаље зло на Планету да би пробудио човечанство из сна безсмисла.
