Где је извор знања нико не зна. Једино можемо рећи, налази се у немерљивим дубинама Свемира. Ипак, на срећу, постоје токови знања из којих гасимо жеђ незнања и глупости. То су токови мисли и речи. Из речи одушевљење можемо много тога да спознамо и применимо.
Одушевљење сигурно има нераскидиву везу са душом. Али шта је душа? Најумнији људи човечанства су се спорили око дилеме, постоји ли душа или не, а камо ли људи ограниченог мисаоног домета. Душа се не може регистровати ни једним телесним чулом. Зато постоје недоумице. Међутим, постоји једно нематеријално чуло које се рефлектује кроз функцију сведочења у физичком свету. Сведочење је чуло душе.
Каже се, како на небу, тако је и на земљи. То значи да се метафизичка реалност одражава у физичкој стварности. Али, обрнуто не важи. Материја нема ту моћ да се одражава у свету метафизике, пре свега зато што је она производ, а нематерија стваралац.
Душа је архаичан појам, настао у прадавна времена када се људима није могло другачије објаснити феномен недокучив физичким чулима. На основу личног искуства, сви знамо шта је дах, невидљива, али осведочена реалност. Због тога је дах послужио као згодна аналогија означавања једне реалности, недоступне физичким чулима.
Душа је субјекат, обдарен интелигенцијом и моћи стварања. Због моћи преображаја нематерије у материју, можемо је именовати и појмом стваралац. Душа је аутентични стваралац. Њега одликује, осим интелигенције и воља. Поред тога, душа има жеље и своје намере, своје циљеве и смисао.
Међутим, искуство показује да се моћ душе најчешће не манифестује у свом пуном капацитету у свету физичких односа. Простор и време су прве препреке које амортизују вољу душе. Сфера људских мисли такође спречава вољу душе да се испољи у свом сјају. Често се каже за неко људско биће да је бездушна личност. То значи да није у стваралаштву и хуманом односу према другим бићима.
Има људи који нису бездушни у односима са другим људима, али нису одушевљени у процесу стварања. И то је једна врста бездушности. Одушевљење је критеријум којим меримо квалитет и пуноћу живота. Без њега нема истинског, било каквог стваралаштва. Одушевљење значи потпуно уношење ствараоца у процес стварања, без остатка.
Зашто су код многих људи, делимично, више или мање затворени портали душе? У архетипској библијској причи говори се о првим људима да су истерани из раја, из простора бескрајне радости живљења. Вероватно је био разлог губитак одушевљености за креацију природе и за лично стваралаштво. Сенка одушевљености је досада. Другим речима, досада гаси ватру одушевљења у стваралачком чину. Досада је портал између раја и пакла.
