ПАТЊА
Иште свијет неко дјеиствије,
дужност рађа неко попечење,
обрана је с животом скопчана.
Његош
Патња је болно стање душе и тела. Нема дана без патње. Сви пате. И, сви лажу који кажу да не пате.Толико смо се навикли на стање патње да она изгледа као саставни део живота, као дах, рецимо. Патња је сенка греха. Пошто људи греше свакодневно и свакоминутно, осећају патњу. Иначе, патос на грчком језику значи на срБском болест. А болест је стање неравнотеже, неравнотеже у телу, у души и друштву.
Патња је страдање. Суштина страдања је, као што и сам глагол страдати каже, страх. Људи страдају зато што емитују страх, а страх је грех. А, грех ствара патњу. Грешна мисао производи ефекат патње. Исто тако, погрешна намера, грешна жеља,сви ти метафизички алати, поступак, да не спомињемо, производе патњу у свету физике.
Дакле, патња је потка ( ироније ли, background ) личног живота. Многи се и данас ругају Буди који је рекао да је живот патња. Боље би било да се сви запитамо који је смисао патње у животу свих људи, него што наивно негирамо скривени жар у џепу своје одеће.
Његош у Горском вијенцу рече… “прекаљења искушењем душа, рâни тјело огњем електризма…” Тим стихом, једном реченицом је објаснио сврху патње. Дакле, патња и сва искушења која рађају патњу, имају задатак да помогну развоју људског бића.
Наличје патње је страх у форми оклевања и избегавања. Оклевање и избегавање је грех, јер води у конфликт са животом. Опет рече Његош:
“ ….нове нужде рађу нове силе,
дјеиствија напрежу духове,
стјесненија сламају громове;
удар нађе искру у камену,
без њега би у кам очајала.”
Без напора, и менталног и физичког нема развоја. Ако настојимо себе и своје ближње да поштедимо напора, себи и другима смо најгори непријатељи. Та кукавичка философија живота се зове филисофија уживања или, да фенси звучи, филосифија хедонизма. Насупрот ње постоји философија стваралаштва у којој нема места за патњу и страдање.
About The Author
