Ментални гард
Када људи уђу у физички сукоб они претходно заузму борбени положај или гард. Гард има двоструку функцију, одбрамбену и нападачку, истовремено. Физички, видљиви гард је одраз максимално напрегнуте пажње и у уму и у телу, када је човек изложен некој опасности. Међутим, постоји много чешће ситуација када људи мисле да су изложени опасности и због тога никад не излазе из гарда.
Тај борбени положај у уму формира различите менталне структуре који се зову идејни ставови. Став је почетна ментална позиција која детерминише човеково понашање.
Живот и свемир су уређени по принципу хијерархије, односно по принципу надређених и подређених односа феномена. Ментални ставови су део хијерархије менталних структура и садржаја. Везивно ткиво менталне хијерархије чини процес асоцијација идеја ума. Због њега се сви ставови удружују и граде нову менталну структуру која се зове идеологија.
Ставови и идеологије имају функцију да штите човека од опасности. Они настају из искуства угрожености појединца или заједнице. На неки начин престављају фотографије прошлих немилих догађаја. И ту настаје проблем. Уместо да штите човека од опасности, они га најчешће доводе у опасност. Како?
Ставови представљају неки форму менталних наочара кроз које људи посматрају токове живота. За разлику од живота који је увек нов и непоновљив, јер то је основна одлика живота, ставови су непроменљиве структуре. На пример, ако сунчане наочаре имају одређену боју стакла, оне ће перцепцији реалности увек придодавати своју боју и на тај начин давати искривљену слику реалности.
Ментални ставови деформишу перцепцију реалности. Иако им је првобитна улога заштита човека од опасности, они уствари хронично доводе човека у опасност. Људи имају хроничне проблеме и псеудорешења за своје проблеме пре свега због својих укорењених менталних ставова и идеологије за коју су се определили. Решење је скинути ставове са својих менталних очију и храбро погледати објективну слику света и реалности.
Чарлс Бернер рече: “ Сваки став је погрешан. Чак и став, да је сваки став погрешан, је погрешан. „
Психолог Срећко Лазић