ЗРЕЛОСТ

 

Зрелост је универзална мера живота. Све друге мере су само за неке димензије егзистенције. Време меримо секундама, простор метром, енергије џулима, а живот као целину меримо зрелошћу.

Многи филисофи кроз историју су се мучили да објасне смисао живота. Не знам зашто, кад је смисао живота, зрење и зрелост, тако једноставан и очигледан. Можда зато што људски ум воли да паметује, компликује и уображава. Смисао сваког живота је сазревање, сазревање плода и остављање семена за будућност.

Наравно да постоји јалово семе. Наравно да има птица које никад не полете. У људској цивилизавији, највећа трагедија је смрт детета. Сви ти бесмисли крију у себи смисао безмртности. Зрење и зрелост су потврда безсмртности. Зрење је чежња континуитета живота.

Егзистенција није равна линија кретања. Она тече кроз фреквенције и амплитуде. Живот је ритам. Фреквенција је снага тока, а амплитуда ширина тока. Зато живот има фазе свога напредовања. Најпре, постоји рађање, па раст, па сазревање, па цветање, из кога настаје плод, а онда сазревање, а затим остављање семена за будућност и ново рађање. Самим тим, смисао живота се креће кроз етапе сазревања. Зато се каже, све у своје време.

Сваки човек треба да буде свестан смисла живота. Ако не буде свестан, може бити птица која никад не полети. То се врло често дешава на позорници живота. Смисао живота је зрелост, не само тела, него и духа. Узалуд је тело зрело, ако је нематеријално закржљало. И то је врло честа појава на позорници егзистенције. Колико дивних, зрелих тела носе у себи бебе, дечаке и девојчице!

У сваком добу цивилизације, постоје људи који су остварили зрелост у некој области друштвеног живота. Неки су постали  уметници, или научници, неки опет чувени владари света, али то није доказ да су остварили коначну зрелост свога бића. Зрело је само оно биће које је оставило семе за будућност, а то значи наставак живота, прогрес и континуитет. Томе треба свако да тежи.

Зрелост је светионик у мраку живота. Не можемо залутати ако свој поглед и корак управљамо према зрелости. У сваком тренутку и сваком кораку знамо где смо и куда идемо.

Тренутак је време, корак је простор. Стваралац је биће. Зрелост је циљ његових стварања, кроз простор, време и креацију.

Лао Це је певао:

Умрети, а пролазност избећи, то је вечност.

 

www.psihologijastvaralastva.wordpress.com