Интерес је покретач људског понашања. Од њега зависи стил живота и судбине људи. Базични интерес сваког човека је опстанак у животу. Опстанак је примарна потреба свих бића. Сви други интереси углавном произилазе из њега. Ако желимо да разумемо понашање, у анализи не смемо занемарити потребу за опстанком.
Интерес је процес изражавања, а интересовања су област изражавања. Дакле, по интересовањима видимо какви су интереси људи. Каже се, колико људи, толико ћуди. Иста тако можемо рећи, колико интересовања, толико интереса.
Човек заинтересован за неку област стварања има примарни интерес да створи неки производ како би изразио себе и смисао свог постојања. Тај примарни интерес се зове љубав према стваралаштву. Она је безинтересни интерес. Он би, у хијерархији људских вредности, требао бити изнад интереса за опстанком. Али, најчешће није тако. Прикривени облик интереса за опстанком је интерес за новцем.
За нарочито похлепног човека се каже да више воли новац него мајку, да би се истакла изразита аномалија неког карактера. Ипак, скоро да нема човека који не воли новац. Чак и они који га презиру зависе од њега. Новац је везивна субстанца човечанства, иако тако не би требало бити. Љубав према новцу је лажна или вештачка љубав. Зашто? Зато што постоји истинска љубав, а то је љубав према љубави.
Љубав према новцу је замаскирани страх од нестајања, а страх није љубав. То што је то планетарно стање егзистенције, не мења констатацију. Интерес за опстанак је такође суБтилна манифестација страха. Лек за страх је љубав. Квалитет љубави меримо степеном интелигенције. На дну скале налази се лажна љубав, а на врху истинска, интелигентна љубав.
Другим речима, ко год не живи у љубави према стваралаштву, уствари живи у страху, чак и када има широки осмех на уснама.