ГУСКА У МАГЛИ

Пучина морска…
све тамнија….
само се крици далеких пловки
беласају нејасно у њој….

Народна пословица, што криво засадиш, криво и нарасте, говори о неумољивости судбине. Људи мрзе судбину, а у исто време дубоко јој се кљањају. Иако је судбина безлична форма живота, људи јој се клањају са страхопоштовањем, као божанству.

Страх од судбине је уобличена форма страха од непознатог. Заиста, непознавање непознатог, незнање,  је највећи људски непријатељ. Ова парадоксална информација говори да је човек сам себи најгори непријатељ. Сви светски непријатељи су пројекције страха од личног незнања.

Страх од судбине је форма страха од незнања. Судбина је опасна само зато што се не познаје њена природа, њен извор и ток. Човек и његова судбина су целина, као длан и надланица, као стомак и леђа, као плима и осека….. Другим речима, човек и његова судбина су иста појава живота.

Ко разуме суштину судбине, решио се страха од ње и њених, најчешће невеселих последица. Као што сама реч каже, судбина је суд, као боца или лонац и буре. Нема суда без садржаја. Ако га и има он је безсмислен. Смисао суда је да буде испуњен садржајем. Животни суд је испуњен једном животном причом, сваког човека на овој планети. Зове се судбина.

У Зен Будизму постоје технике разумевања живота које се зову коан. Најпознатији коан је Гуска у боци. Мало пиле је гајено у великој боци и нарасло у велику гуску, којој је боца постала тесна. Задатак је како спасити гуску из боце, а да се боца не разбије. Гуска је садржај, а боца је форма.

Другим речима, како спасити садржај а да не уништимо форму? Решење је изнад дуализма! Ако уништимо форму, уништили смо и садржај, јер форма и садржај су једно исто, као длан и надланица. Где је решење? У ствараоцу. У разумевању да је стваралац и форма и садржај. Као у зен коану, стваралац је увек изнад форме и садржаја. Он никад није у боци, чак и када му се то привиђа, када је као гуска у магли.

И ми Срби имамо своје коане. Најпознатији коан је, шта је старије, јаје или гуска? Ни јаје ни гуска! Старији је Стваралац, јер је он старији и од јајета и од гуске. Ми смо изнедрили и синтагму, гуска у магли.

Сваки човек је стваралац. Он ствара и кад је свестан да ствара, и када није свестан. Човек ствара своју судбину. Када је човек гуска у магли, сам је себи створио маглу и себе пребразио у гуску која гаче у магли, како би се оријетисао крицима других гусака у магли.

Где је решење? Решење је у личном увиду, Ја сам стваралац! Не рече ли велики учитељ, на питање шта је истина, Ја сам је једина истина. Стваралац је једина истина. Све остало је свет, његов производ, све то.

www.psihologijastvaralastva.wordpress.com