Невиност је простор душе који нико није видео. Невин је северни пол Земље, дубина океана на десет хиљада метара дубине, пустош Марса, облаци Венере и мир Свемира. Значи, постоји велика невиност великог простора, али исто тако постоји велика невиност малог простора.
У односу на простор бесконачног Свемира, простор душе је мали, али је ипак саставни део Свемира. И душа је невина. У латинској култури постоји изрека, veni, vidi, vici, дођох, видех, победих. Дакле, простор који није невин је освојен, односно оскрнављен или преправљен, толико да не личи на себе, него на неког другог.
Међутим, душу, нико и ништа не може да оскрнави. Душа је вечно невина. Ловци на људске душе миленијумима кидишу на душу да је оскрнаве, али не успевају. У Полинезији постоји култ Зомби. Зомби су бића између човека и машине. Имају кретање и перцепцију, али немају вољу, односно интелигенцију. Нечија туђа воља управља телима тих полубића.
На Планети влада сила управљања туђом вољом. Сваки човек који дозволи да неко други управља његовим телом, умом и вољом је Зомби. Он није невин. Ко год уђе у ваш умни простор и преуређује га по својој вољи, одузео вам је невиност. Гурђијев је говорио, нека се људи не заваравају када верују да имају душу, односно своју вољу и интелигенцију. Ко год чини у складу са туђом вољом, није човек, него Зомби.
Невин човек је аутентични стваралац. Стваралац је невино биће. Слобода је простор невиности. Стваралац је креатор у простору слободе. У време средњих векова високо позиционирана била је невиност жена. Није случајно. Жена која није невина, не зна се кога ће да роди. Птица кукавица је најбољи доказ. Принцип телегоније, најбоље потврђује значај невиности за продужетак живота.
И данас, сви поштују невиност. Она је одраз вечности, искрености, поштења, свежине и неистрошености. Супротност невиности је наивност. Наивно биће је карикатура бића. Њиме сви други управљају, само не оно.
