ВИЗИЈА

Визија је замишљена слика која се види на екрану будућности. Сваки човек је визионар, на овај или онај начин. Људи су креатори визија које рађају из дубине простора ума. Сам ум је креација прошлих догађаја и доживљаја. Прошлост постоји као објективна структура света у форми ума, а будућност је пројектована прошлост, што значи да и она постоји, иако још није.

Кад погледамо структуру мозга видимо да је састављен из две хемисфере, леве и десне. Његова грађа неодољиво подсећа на састав ума који је такође састављен из две хемисфере, сфера прошлости и будућности. У мозгу постоји једна структура у облику моста која спаја леву и десну мождану хемисферу, corpus callosum. И ум има своју спону између прошлости и будућности, а то је свест.

Када је човек у уму, онда није у садашњости, односно у пуноћи живота. Садашњост није део ума. Садашњост је простор свести. Свест може да уђе у ум, а може и да изађе из ума и буде у стању садашњости. Свест је мост између прошлости и будућности и само захваљујући свести прошлост није идентична будућности.

Свест је светлост бића или светлост господара свести. Зраци свести се зову пажња. Свест комбинује слике из прошлости, маште и свести и претвара их у визије. Људски дух има крила састављена од визија којим лети просторима живота. И као што нема лета без крила, тако нема живота без визија.

Визије имају моћ привлачења. Сваки објекат у свемиру има сразмерно својој маси силу гравитације. Мали објекти, мала гравитација. Велики објекти, велика сила привлачења. Гравитационој сили су потчињени сви физички и метафизички објекти свемира. Пробајте да осетите својим искуством да је то истина.

Искуство нам показује да нас привлаче неке особе, а одбијају неке друге. Сила одбијања није негација силе привлачења, него потврда силе гравитације, јер док нас одбијају неки људи, уствари, истовремено нас привлаче особе са већом масом духовности.

Масу духовности чине наше визије. Много визија, већа моћ привлачења. Човек без визија је као мехур од сапунице у ваздуху, без смера и кратког животног даха. Много визија чине човека харизматичним. Он лети за својим визијама јер га оне неодољиво привлаче. Људи ствараоци стварају захваљујући свијим визијама.

Како се праве визије? Ништа лакше, јер то сви радимо, рефлексно, као што дишемо рефлексно. Стварање визија нам је урођено као и дисање. Кад престане дисање, престао је и живот. Кад престане замишљање визија, опет престаје и живот.

Једина разлика међу људима је у производњи оригиналних визија. Неки производе мале, а неки велике, достижне и недостижне визије. Људи стварају деструктивне и аутодеструктивне визије, а неки други дивне, благотворне и чудаствене, сви према слободи свога стваралаштва.

Шта би било када бисмо неким декретом забранили злоћама, мргудима, лузерима и паразитима да стварају себи сличне визије? Какав би то свет био?