Када посматрамо свет очима, схватимо да постоје појаве које се виде и појаве које се не виде. Када свет перципирамо ушима, такође знамо да постоје звучне, али и беззвучне појаве. Чулом додира такође констатујемо да постоје додирљиви објекти али и објекти који се не могу опипати.
Тако свако за себе, својим искуством, може разумети и носити у себи спознају да је свет састављен из две половине, из ове испољене и оне неиспољене. Могли би смо то рећи и на друге начине. На пример, свет је састављен од опредмећене и неопредмећене реалности.
Када рамишљамо о неиспољеној реалности, ми поуздано тврдимо да она постоји јер искуство је потврђује. На пример, нуклеарна енергија, чије присуство можемо осетити по њеној погубности по живот. Иако је наука некако успела да убеди невернике да и ваздух, као префињена материја није ништа, него животворно поље енергија, људи, фасцинирани објектима света, у неверици слушају причу о нематеријалном свету.
Постоји једна појава за коју знамо да постоји, а коју не можемо потврдити ни једним људским чулом. Она се зове интелигенција или памет. Када питате људе како самоуверено тврдимо да постоји интелигенција, многи се збуне, а да она постоји, лако констатујемо по њеним производима. Сви хумани објекти на планети, створени људском руком, примарно су створени људском интелигенцијом. И ту свако убеђивање престаје.
Многи ауторитети на пољу науке дефинишу интелигенцију на разне начине. У скоро свим дефиницијама се служе таутологијом као методом дефинисања. Неки кажу да је она способност, други да је особина, трећи да је вештина, моћ прилагођавања итд.
Све су то делимичне дефиниције. Ако етимолошки анализирамо реч интелигенција долазимо до закључка да је интелигенција сила стварања кроз процес преношења објекта из извора у простор ван извора. И србска реч памет има слично значење. Нешто се помеће, односно поставља у простору, што није пре било ту.
Дакле, интелигенција је процес стварања. Не можемо рећи да је интелигенција процес интелигентног стварања, јер је апсурд. Свако стварање је интелигентан чин.
Поставља се питање, како то интелигенција ствара? Одговор је евидентан у самој речи СТВАРАЊЕ. Памет ствара, као што сама реч говори преобразбом не твари у твар. Понекад смо неверни сопственом језику, па пригрлимо из помодарства страну реч, као што је материја и заборавимо стару добру твар. Тај ток творбе настаје сабирањем и множењем интелигенције. Све је у свемиру материја осим интелигенције. Интелигенција је нематерија.
Питате се, а душа, дух, Бог? Интелигенција је синоним са појмом душа и Бог. То су речи које указују на исту појаву.
