
1. Шта су комплекси, када настају и где су им корени?
Изворна латинска реч compleksus значи гомила или маса која ствара одређену целину. Чувени швајцарски психолог Карл Јунг је први употребио реч комплекс да би означио нека стања и процесе у људском уму који га чине дисфункционалним за живот. У то време психологија још није била развијена наука па се користила неодређеним појмовима да би дефинисала исто тако неодређене психичке појаве које су отежавале нормално људско понашање.
И дан данас, када кажемо за некога да је ископлексиран, ми уствари говоримо да јасно опажамо да нешто није природно у нечијем понашању, мада не знамо шта је то, па га дефинишемо комплексом. У том смислу, комплекс је необјашњиви узрок манифестованог неприродног понашања особе.
Данас постоји много прецизнији појам од речи комплекс, а то је програм. Програм је једноставна или сложена инструкција или упутство за размишљање, осећање или понашање. Сваки програм је след упутстава или наредби за извршење на менталном, емоционалном или понашајном нивоу.
Корени програмирања људског понашања настају од момента зачећа и настављају се у пренаталном и постнаталном периоду живота. Програмирање људског понашања се уствари дешава целог живота.
2. Како настају комплекси?
Комплекси настају у посебном психичком стању које се назива несвесно стање, а несвесно стање настаје као последица телесног или психичког бола. Када особа доживи значајну повреду свога тела она неминовно упада у стање смањене свесности. Исто тако, када особа доживи значајну повреду свога емоционалног тела такође неминовно долази у стање смањене свесности. Било да се ради о телесном или емоционалном болу који има праг неподношљивости, особа пада у одређено стање несвести.
У том сниженом стању свести дешава се програмирање људског понашања различитим средствима програмирања, сликом, звуком, мирисом, додиром, речима или било којим амбијентом који имплантира људску свест. Комплекси уствари настају једном врстом хотимичне или ненамерне сугестије као у хипнотичкој сеанси, у којој хипнотизер, захваљујући хипнотичкој сугестији управља људским понашањем.
3. Који догађаји из детињства их најчешће узрокују?
Сваки догађај и доживљај од момента зачећа детета који изазива одређену психосоматску трауму представља потенцијални узрок каснијег дисфункционалног понашања. Мера снаге трауме је губитак свести која је природно стање сваког људског бића, што значи да сваки догађај који доводи дете у стање несвести може постати узрок будућих поремећаја у менталном и емоционалном изражавању и понашању.
Најчешће су манифестације агресивности главни узрочници настајања аберација у понашању. На жалост, породица, која би требала бити место потпуне безбедности и повољних услова за развој, најчешће буде амбијент за сметње у развоју детета. Међутим, дешава се да родитељи у најбољој намери, верујући у исправност својих васпитних ставова несвесно инсталирају комплексе у својој деци. Најбољи пример су наркомани. Сваки наркоман болује од болести зависности, не само од наркотика, што представља секундарну зависност, него од примарне зависности која настаје погрешним васпитним ставовима и поступцима родитеља.
4. Је ли тачно да родитељи своје комплексе несвесно преносе на децу?
Учење по моделу је пресудан механизам васпитавања деце. По принципу – око само себе не види, родитељи често не виде тамне стране своје личности које на жалост деца виде, па следе њихове сугестије и поруке. Мудрац Мајстер Екхарт је рекао да ћемо у животу врло често бити вредновани не према оном што мислимо и говоримо, па чак не и по ономе што чинимо, него по ономе што јесмо у својој суштини. То значи да и родитељи невидљивим, али реалним каналима преносе на своју децу све своје мане и врлине. Сергеј Николајевич Лазарев каже на основу својих истраживања породичне динамике, да се у деци вишеструко умножавају све мане и врлине њихових родитеља.
5. Које последице могу оставити комплекси на неку особу? Како препознати особу са комплексима?
Не бих желео да будем песимистичан, али исто тако не бих хтео да будем преносилац илузија, па ћу рећи да људи еволуирају невероватно спорим темпом. Главна препрека брзом развоју свести је пуста нада да ће се промена десити сама од себе, а обично тако не буде. Као што рече још један мудар човек, ми већ десет хиљада година живимо у мрачној, пустој сенци идеализовања стварности, уместо да сами креирамо своју стварност.
Свака особа која живи умишљеним животом, животом који се не подудара са реалношћу је уствари особа са комплексима, без обзира на моћ, статус и углед.То најбоље показују примери владара из људске историје за које касније сазнамо да су боловали од невероватног спектра комплекса и патологија.
6. Како се ослободити комплекса?
Подвигом. Млаким животом се никад нећемо ослободити комплекса. Примера ради, Хришћанска пракса изградње људских врлина се назива подвижништво. Две хиљаде година праксе хришћанских мистика показује да се зрела личност може изградити искључиво подвигом над сопстевим манама и ограничењима. Тако је и у другим духовним системима рада на себи.
7. Наведите неколико животних принципа који побеђују комплексе и јачају самопоуздање?
1. Исправна животна философија
2. Неговање стваралачких мисли
3. Употреба неагресивних речи
4. Отмено понашање
5. Свесне жеље, циљеви и намере
6. Етично понашање
7. Посвећен однос према свему
8. Тиховање