У Библији, на почетку пише, на почетку беше реч. Реч је озвучена мисао. Дакле, на почетку беше, ипак, мисао. И друге традиције тврде исто. У Дамапади, Буда каже, ум је претеча свега. А, ум је мрежа мисли. У физици, науци о објектима, научници су говорили да је квант елементарна јединица свемира. Квант је безлично име за мисао, а мисао је име са људским ликом.
Друга је прича, чија је то мисао. Нечија сигурно јесте. Ми пливамо у свемиру мисли, и када смо будни, и када спавамо. Мисао је семе свемира, као што су водоник и кисеоник семе воде. Ко каже да водоник и кисеоник нису настали из мисли? Депласирана је та подела уверења на материјалисте и идеалисте. Мисао је метафизички објект, објект је отелотворена мисао.
Научници су овладали објектима, али нису својим мислима. Постоји велика несразмера између објективног и субјективног знања на овој планети. Људи се упињу да сазнају шта постоји испод воде и земље и шта има на другим планетама, али се јако мало интересују шта има у њима. Да нема бола, не би били свесни ни својих унутрашњих органа.
Када их инфицира патња, већина траже узроке у другим људима и спољашњим околностима, а ретки су они који трагају у себи за узроцима своје патње. Узрок свих облика патњи је мисао. Међутим, ретко ко верује у то. Додуше, има и оних који верују у црну магију, што представља једну врсту веровања у снагу мисли. Ипак, узрок личне патње је увек лична мисао.
Може да се деси да неко некога мрзи, али у тој релацији мржње, постоји резонанца мржње, јер примарно, човек најпре не воли себе, а онда привуче и друге који нису у љубави према свету око себе. И обрнуто такође важи. Кад волимо себе, ми уђемо у резонанцу са људима који нас воле.
Шта је мисао? Етимолошки значи ми, једни са другима. Мисао је оно што нас спаја. Мисао је мост између две обале живота, обале метафизике и обале физике. Доктор психолигије, Иво Андрић је говорио: “У мојим очима мостови су важнији од кућа, светији од храмова.”
И на физичком, и на духовном плану, мостови су форме комуникације. Без њих нема прогреса и афирмације бића.
На материјалном плану, мостови се дуго и напорно граде. И на духовном плану није лако саградити али ни разградити мостове мисли. И поред тога, грађење и рушење мостова мисли дешава се свакодневно. Мостови си дивни објекти, сами по себи. Међутим, они могу бити и извори опасности, ако непријатељи крену преко њих. У свету метафизике, то је чешће него у свету физике.
