Воља је збир свих појединачних љубави у једној личности. Сигурно је именица воља настала из глагола волети. Тешко је имати љубав за живот као опште стање, а немати је за његове појединачне и разноврсне видове.
Воља је прирођена бићу, као дисање телу. О дисању се не мисли. Чак, уплитање мисаоног тока отежава спонтаност дисања и здравље. Али, о вољи је потребно промишљати. Не би било неопходно, ако човек живи свакодневни живот са надахнућем и радошћу.
Супротно стање ума је мрзовоља. Моја запажању су да је мрзовоља широко распрострањена у колективној свести. Најлакше се види у сфери професионалног рада који људи с муком и морањем обављају. Чак и ако су справом незадовољни због наметнутих нехумањих услова под којим раде, то је животна трагедија, цео радни век живети у мрзовољи.
Вилхем Рајх, лекар и психоаналитичар, је говорио, човек је превасходно рођен да воли и ради. Мада, формула би се могла скратити па рећи, човек је рођен да воли, јер и рад без љубави је животно страдање, а са љубављу смисао живота.
Сигмунд Фројд је говорио да је култура настала сублимацијом, односно трансформацијом секуалне енергије у стваралачку интелектуалну енергију која је изумела и ствара безбројна научна и културна дела. Данас би прецизније могли рећи, стваралаштво настаје победом људске воље над опсесијом и хроничном преокупираношћу сексом. Тим подвигом се преусмерава енергија душе са поља сексуалног стварања на простор културног и научног стваралаштва.
Мрзовоља настаје блокадом интелектуалног механизма стварања који је уткан у природу бића. Најчешћи узрок блокаде креативности је опседнутост простором секса. Узрок блокаде није секс, него мисаона преокупација сексом. Сексуално креативни људи нису опседнути сексом. Они га спонтано изражавају као и дисање.
Проблем са мрзовољом и креативношћу имају људи који су у конфликту са сексом. Они га у мислима опсесивно преиспитују и претражују и сасвим је логично да немају ни времена ни пажње за друга поља стваралачког изражавања.
Наравно да постоје и други узроци блокаде воље за стварањем. Васпитни систем и породице и друштва нема моделе неговања културе стварања, па деца одрасту у незнању да су рођена са стваралачким жаром који их једини може учинити истински срећним.
Мрзовоља може трајати целог живота, ако не заронимо у његове дубине и тамо потражимо изворе наше љубави. Док их не нађемо паметно је руководити се формулом, ако не можеш да радиш оно што волиш, ти заволи оно што радиш. Живот без љубави је мора живота.
About The Author
