Када сам био дете често сам се питао одакле људима долазе њихове болести, несреће, губитци новца, имовине и драгих особа. Некако ми је изгледало да невоље погађају човека стрелом из лука случајности. Ако је случајност главна одлика живота и свемира онда je живот једноставна игра на срећу.
Данас не мислим да је егзистенција уређена на принципу кладионица. Многи људи верују. У градовима ничу кладинице све више, као апотеке и стране банке. То значи да многи верују да је њихов живот чисти удес. Коцкарска страст извире из базичног става да је живот изграђен на принципима вероватноће.
Ја не да верујем, него видим да је свемир саткан из интелигенције. Интелигенција је увиђање односа узрока и последице. Има ли боље дефиниције? Израз увиђање се не односи на гледање очима него на виђење душом, због чега и постоји појам увид.
Све у животу има свој узрок и последицу. Свака нова последица је узрок некој следећој. У науци се бескрајни ланац узрока и последица назива детерминизам. У хиндуизму се назива карма. Многи европљани се диче данас појмом карма као да поседују неко ново и изузетно знање, а то је друго има за стари добри детерминизам.
Срећом по човека, живот поседује и надузрочни принцип. У сваком човеку је инсталиран надузрочни принцип. Он се зове слобода избора или слободна воља. И тако, судбина постоји и не постоји. Једино што ограничава нашу слободу је слобода избора.
Људи у животу најчешће безвољно пливају у реци узрока и последица ношени матицом тока, а да никад не употребе своју вољу да запливају у неком другом правцу, лево или десно, узводно или чак да изађу на обалу и сунчају се на плажи живота.
About The Author
