Односи

 

Његош рече, „Ко на брду ак’ имало стоји, више види но онај под брдом“. Појединци воле да се пењу у физичке висине из симболичких психичких потреба; желе да знају више. И живот има своје висине и дубине. Свако за себе треба да се повремено попне на дрво живота и погледа из висина његов крајолик; има ће драгоцен увид у своју егзистенцијалну позицију

Живот, то су моје релације са свим лицима живота. Какви су ми односи, такав ми је и живот. Нема односа, нема ни живота. Оскудни односи, анемичан живот. Богатство односа ствара пуноћу егзистирања. Свакако, о животу морамо промишљати, а не само живети, поготово ако се нисмо винули у његове висине.

Већина људи се огледа у свету материје. Врло ретки појединци се загледају у светове духовности. Али, сви се одмеравамо у социјалним релацијама, чак и када смо удаљени од људи. Друштвени односи обавезно мењају лице и природу појединца. Колико год се трудио да останем непромењен, чим уђем у однос нисам више онај стари лик. Психотерапеут Ирвин Јалом каже да се сваки пут изненади када види партнере својих клијената, јер скоро ни мало не личе на описе из сеанси.

Однос је неминовна мутација, јер у живом контакту обавезно долази до квалитативне промене личности оба партнера. Феномен односа је сличан алхемијском споју водоника и кисеоника који стварају воду као нову реалност. Односи се граде на принципу комплементарности, односно  надопуњавања потреба и жеља. Један партнер има нереализовану жељу, а други обећава испуњење жеље. Другим речима, односи функционишу на принципу кључа и браве.

Постоје разни односи. Најраширенији су односи зависности и доминације, јер настају из архетипске зависности детета од родитеља.  Многи су деструктивни. Најпожељнији су односи ученика и учитеља. Највише се пажње поклања љубавним односима. Без обзира на њихове квалитете, сваки однос је огледало личности у којем сваки партнер, сам за себе може да сагледа своје мане и врлине.

У психологији је истражен феномен огледала, највише изражен код особа које немају добру перцепцију реалности или објективну интроспекцију своје личности. Међутим, ретко се људи загледају у огледало односа. Кад год однос поприми неугодност, њен узрок се тражи у партнеру. Партнер се аутоматски оптужује да је он искључиво крив за нарушавање односа и пропушта се шанса да се виде сопствени доприноси кидању добрих веза.

Цео живот је такође огледало слике и прилике сваког од нас. Не вреди проклињати живот што нам одражава ружну слику реалности. Ако разбијемо огледало ништа нисмо урадили на побољшању лепоте свога тела и духа. Сергеј Николајевич Лазарев рече, права дама и прави господин, не препознају се по томе како се облаче или колико се отмено понашају, него по томе са колико уважавања се други људи опходе према њима.

www.psihologsreckolazic.wordpress.com