Свако дете је мешавина страха и љубави, уосталом као и одрасла деца. Дете је више дете само зато што његова лична машта преовладава у односу на прихваћену колективну реалност.
Стално замишљен дечак од десет година, пожалио се учитељици да га плаши неки дух. Кроз испитивање он је рекао да га повремено види у простору, на разним местима, у школском дворишту, у фискултурној сали и трпезарији. Мајка је била изненађена, јер син њој и оцу ништа није говорио. То је, иначе честа појава да деца таје од својих родитеља муке које их море.
И, ето њих код психолога. За постојање духова чуо је недавно од свога друга, који је чуо од своје другарице коју прогања дух. Речи имају ефекат инфекције као вируси и бактерије. Тако се слика духа се угнездила у његовој машти.
Како истерати духа из сопствене маште? Истином. Није тешко доказати детету да постоји машта. Та истина се лако прихвата. На инструкцију, замисли поље пуно цвећа, дете схвата да је он господар сопствене маште. Онда врло лако разуме да постоји позајмљена машта која такође ради у његовом уму. Оно што дете не зна је да може вољно управљати својом маштом. Као што природним процесом замишљања интегришемо слике на екрану своје маште, истим поступком их можемо распршити или дезинтегрисати.
Предложио сам дечаку вежбу дезинтеграције духа. Најпре сам га уверио да он вољно у машти може да створи духа, али исто тако, вољно и намерно може да га елиминише. Диван је то осећај управљања својом маштом јер појачава личну моћ управљања својим животом.
Дечак је, пратећи инструкције, зажмурио и призвао духа. А онда је добио упутство да дува у њега као у маслачак да би га распршио по простору своје маште као маслачак. Пошто је машта свемоћна дух се расуо и нестао. Личним искуством намерног стварања и разарања он је стекао моћ управљања маштом, а самим тим и реалношћу, јер танка је линија раздвајања маште и стварности.
Спајањем теорије и праксе ми постајемо истински господари својих живота. Ум који верује у моћ неког или нечег другог енергијом или снагом своје вере даје сликама своје маште виталну моћ које постају заиста моћне. Зато егзорцизам има великих напора да дезинтегрише ђавола који је овладао маштом свога господара. Све је у енергији маште и енергији вере.
About The Author
