МАТРИЦА СТВАРАЊА
ка неопходној и комплетној структури креативног процеса
Апстракт
Савремене теорије креативности нуде велики број описних, процесних и системских модела стварања, али ниједан од њих не формулише универзалну и аксиоматску структуру која дефинише неопходне услове под којима се неки процес може сматрати стварањем. У овом раду предлаже се концепт матрице стварања као мета-теоријског оквира који идентификује минимални скуп неопходних елемената креативног процеса. Матрица не описује конкретне динамике или стилове стварања, већ одређује структурне услове без којих стварање није могуће. Тврди се да сваки валидан модел креативности, без обзира на своју линеарну или нелинеарну природу, имплицитно или експлицитно садржи ове елементе.
1. Увод
Истраживање креативности развијало се у више праваца: психолошком, когнитивном, социокултурном и менаџерском. Иако су ови приступи значајно допринели разумевању креативних процеса, заједничка карактеристика већине постојећих модела јесте њихов описни карактер. Они углавном одговарају на питање како се стварање дешава у одређеним условима, док питање шта чини стварање као такво остаје недовољно артикулисано.
Овај рад полази од претпоставке да је потребно разликовати процесне моделе креативности од онтолошке структуре стварања. У том контексту уводи се појам матрице стварања као мета-теоријског оквира.
2. Матрица стварања као неопходна структура
Матрица стварања дефинише следеће елементе као неопходне за сваки чин стварања:
жеља
одлука
намера
циљ
пројекат
план
програм
акција
остварење
Ови елементи чине узрочно-последични низ у коме сваки следећи елемент претпоставља постојање претходног. Изостављање било ког елемента прекида континуитет процеса и онемогућава да се резултат квалификује као аутентично стварање.
Матрица не одређује конкретне садржаје ових елемената, нити начин њихове имплементације, већ искључиво њихово нужно присуство.
3. Однос према постојећим моделима креативности
Нелинеарни, итеративни и интуитивни модели креативности не противрече матрици стварања. Напротив, они представљају описе процеса који се одвијају унутар појединих елемената матрице. Итерације, инкубација, интуитивни увиди и повратне спреге могу се јављати у различитим фазама, али не укидају неопходност самих елемената.
Са теоријског становишта, матрица стварања заузима надређену позицију у односу на процесне моделе. Она не припада истој категорији као они, већ функционише као критеријум њихове валидности.
4. Филозофски и епистемолошки статус матрице
Матрица стварања има трансцендентални статус у смислу да дефинише услове могућности искуства стварања. Она није емпиријска генерализација, већ нормативна структура. Њена функција није да предвиди понашање, већ да омогући јасно разликовање стварања од других облика активности као што су понављање, експлоатација или случајна продукција.
5. Закључак
Предложена матрица стварања представља покушај формулисања универзалне и комплетне структуре креативног процеса. Њена вредност не лежи у опису динамике стварања, већ у дефинисању неопходних елемената који морају бити присутни да би се неки процес могао сматрати стварањем. На тај начин матрица попуњава теоријску празнину у постојећем корпусу истраживања креативности и нуди мета-теоријски оквир за интеграцију различитих модела и приступа.
Кључне речи
креативност, стварање, матрица стварања, мета-теорија, неопходни услови, структура процеса.
About The Author
