Речи су настале да би омогућиле комуникацију међу људима, али оне могу бити и препрека споразумевању. Сваки човек, у складу са својом субјективношћу, може да прида лично, само њему својствено значење свакој речи. То важи и за реч свет.
Међутим, реч свет је у свом изворном значењу врло прецизна, СВЕ ТО. Она именује свебухватни простор и све објекте у њему као једну целину, ван које нема остатка или још нешто. Дакле, свет је именица за свеобухватност садржаја.
Сваки објекат и свака појава у животу има своје лице и наличје. И свет као феномен живота има своје лице и наличје, своју спољашњу и унутрашњу димензију. Споља, простор света је испуњен физичким објектима и односима међу њима. Изнутра, свет је испуњен метафизичким објектима. Сваки физички објекат има своју метафизичку страну. Зато постоји изрека, како на небу, тако и на земљи.
Постоји опште слагање међу људима у перцепцији физичких објеката и појава. Али, када је у питању перцепција метафизичких појава, настаје опште неслагање. Чак и сама реч метафизика изазива жучне поделе међу људима. И срБска реч духовност која на грчком значи метафизика, такође изазива жучне расправе.
Поделе су омиљене такмичарске дисциплине међу људима. Оне су базиране на веровањима која најчешће нису произашла из искуства него из менталних ставова. Веровање у неку идеју назива се идеологија. Поделе по иделогијама су стални извор сукоба и ратова у свету људи. Најдоминантнија подела међу људима је подела на материјалисте и идеалисте.
И материјалисти и идеалисти имају искривљену перцепцију реалности, јер свет је истовремено и идеалан и материјалан, све зависи из ког угла га посматрамо. Изобличена перцепција реалности неминовно води у неуспех, разочарање, патњу и бол.
Када нас боли, или изгубимо очараност животом, када патимо и упадамо у вртлоге неуспеха то значи да свет и своје место у свету нисмо обухватили јасним погледом да бисмо га именовали именицом СВЕТ. Вера као моћан генератор људског понашања је корисна за жељено стварање али може бити и штетна. Вера удружена са предрасудом и заблудом неминовно води у фанатизам и разарање.
Вера која извире из перцепције реалности претвара се у надахнуто стваралаштво. Када видимо свет у пуноћи физике и метафизике нашој инспирацији нема краја.