Када људи кажу креативност, обично мисле на стварање оригиналног производа било које врсте. Изворно, креативност и стваралаштво су истозначне речи. Стваралаштво је општи појам производње предмета рада. У чину стваралаштва постоји невидљива и видљива страна тока стварања. Са спољње стране виде се физички ефекти и облици стварања. Али, са невидљиве стране постоје интелектуални и емоционални процеси које прате стваралачки чин.
Када користимо реч рад за процес производње, пре свега подразумевамо материјалну производњу, мада може да означава и интелектуални рад чији се ефекти могу на крају уочити у реалности. Али, постоји једна суБтилна разлика између појмова стваралаштво и рад. Рад најчешће подразумева неку механичку, рутинску активност коју људи морају да обављају. Таква активност је праћена психофизичким напором и емоцијом резигнације.
Стваралаштво може бити праћено психофизичким напорима, али је прожето и емоцијама љубави, одушевљења и радости. Да ли сте приметили да речи рад и радост имају заједничко порекло? Првобитно, у сржи људског бића, било је инсталирано да човек буде биће рада. Човек који не ради је само потенцијал, семе човека. Човек који ради је испуњење човечности. На емоционалном нивоу, када он ради, зрачи емоцијама радости и среће.
Дакле, стваралаштво је рад са љубављу, Потреба за стваралаштвом је једнако снажна као и потреба за храном и ваздухом и стално се налази на фронту борбе живота и смрти. Људи који не раде су несрећни људи. Нерадници, у својој потреби за срећом врло често крену у деструкцију и аутодеструкцију. Лутајући по беспућу нерада, често им се учини да је неки наркотик извор радости или среће.
Наркотика на пијаци живота има у невероватним варијацијама, као предмета на бувљој пијаци: храна, секс, спавање, моћ, пријатељи, непријатељи, идоли и идеали, опијум, алкохол…. Све то ништа не помаже ако нема стваралаштва и радости стварања.
