Све ствари света су рођене од телесног
а телесно је рођено од нетелесног.
Лао Це
Када људи кажу креативност, обично мисле на стварање оригиналног производа било које врсте. Изворно, креативност и стваралаштво су истозначне речи. Стваралаштво је општи појам производње предмета рада. У чину стваралаштва постоји невидљива и видљива страна тока стварања. Са спољње стране виде се физички ефекти и облици стварања. Али, са невидљиве стране постоје интелектуални и емоционални процеси које прате стваралачки чин.
Када користимо реч рад за процес производње, пре свега подразумевамо материјалну производњу, мада може да означава и интелектуални рад чији се ефекти могу на крају уочити у реалности. Али, постоји једна суБтилна разлика између појмова стваралаштво и рад. Рад најчешће подразумева неку механичку, рутинску активност коју људи морају да обављају. Таква активност је праћена психофизичким напором и емоцијом резигнације.
Стваралаштво може бити праћено психофизичким напорима, али је прожето и емоцијама љубави, одушевљења и радости. Да ли сте приметили да речи рад и радост имају заједничко порекло? Првобитно, у сржи људског бића, било је инсталирано да човек буде биће рада. Човек који не ради је само потенцијал, семе човека. Човек који ради је испуњење човечности. На емоционалном нивоу, када он ради, зрачи емоцијама радости и среће.
Дакле, стваралаштво је рад са љубављу, Потреба за стваралаштвом је једнако снажна као и потреба за храном и ваздухом и стално се налази на фронту борбе живота и смрти. Људи који не раде су несрећни људи. Нерадници, у својој потреби за срећом врло често крену у деструкцију и аутодеструкцију. Лутајући по беспућу нерада, често им се учини да је неки наркотик извор радости или среће.
Наркотика на пијаци живота има у невероватним варијацијама, као предмета на бувљој пијаци: храна, секс, спавање, моћ, пријатељи, непријатељи, идоли и идеали, опијум, алкохол…. Све то ништа не помаже ако нема стваралаштва и радости стварања.
Свет је углавном замрачена сцена живљења за већину људи. Тако је од оног библијског избацивања из раја. Узалуд подсећање да је Творац створио човека на своју слику и прилику. Скоро сви мисле да је то алегорија, а није! Творац је пренео на своју децу своју генетику. Основна одлика Творца је стварање. На своју децу је пренео своју суштину, суштину стварања. Сваки човек у себи носи инстикт стварања. Али, шта вреди, многи то не препознају у себи. Зато, да се подсетимо.
Стваралаштво је област стварања. Стварање је процес претварања нематерије у материју. Стваралац је извођач стварања. Граматика, наука о структури језика, каже то исто, другим речима. Стваралац је субјекат, објекат је производ стварања, а предикат је радња, процес стварања.
Језичка амнезија доводи до семантичке амнезије, односно до неразумевања и глупости. Живот је плес ствараоца. Живот је синергија ствараоца, стварања и створеног. Неки аутори тврде да је живот спој посматрача, процеса посматрања и објекта посматрања. Та тврдња је донекле тачна. Ако само посматрамо живот, онда нисмо живи. Смисао и срж живота је стварање. Истински мудраци саветују, мање гледај, више стварај.
Многи људи, а поготово они заглављени у свету материје, не прихватају појам душа јер их асоцира на нешто непознато, апстрактно и мистично. Чак и научници тврде да је душа епифеномен, нуспојава неког другог фенимена, нешто као сенка тела. Али душа није епифеномен него феномен. Због скептика, можда би душу требали именовати као стваралац, субјект који истински твори у свету материје.
Све људске патње, индивидуалне и колективне настају из поремећаја инстикта стварања. Досада је планетарна епидемија болести недостатка креативности. На другом месту је деструктивност људи. У безнађу и вапају за смислом живота, многи људи разарају, себе, ближње и природу. Када је поремећен механизам креативности у бићу, људи постају агресивни и деструктивни, јер деструкција је сурогат стварања.
Структура ствараоца је саткана од памети или интелигенције. Неки кажу од љубави, али суштину љубави ипак чини интелигенција. Суглсник С у речима ствар, стварање и стваралац, указује на двојну природу људског бића. Стваралац је испољена или отелотворена интелигенција. Он је спој материје и духа. С+ТВАР+ЛАЦ. Глас С је веза између метафизичког и физичког света. Реч ТВАР је свет материје, јер ТВАР на србском значи материја. Стваралац је субјект, онај који ствара, односно твори, које преображава енергију метафизике у енергију физике.
Стваралац није исто што и ум. Ум је инструмент стварања, а Стваралац је онај који управља процесом стварања. Он то ради својом пажњом. Пажња није само реч којом се описује свакодневна пракса поступања. Пажња је метафизичка енергија ствараоца која се очитује у свету физике. Пажња је чаробни штапић из бајки који чини чуда у поиспољеном свету. Пажња и љубав су синоними. Стваралац је као Сунце, а његова пажња као сунчеви зраци. Да нема Сунца не би било живота на овој планети.
Да нема пажње Ствараоца не би било ни љубави у свемиру.
Као што рече Ошо, једини начин да се буде религиозан јесте да се буде стваралац.
