Трагови

 

Искуство је,  још од каменог доба,  потврдило да снег, боље него земља и трава, открива ловцу трагове ловине. Зато се каже, не пада снег да покрије брег, него да свака зверка покаже свој траг.

Траг, од глагола тражити, то је путања кретања сваког бића. Свако биће оставља свој траг у кретању. Нека бића у ваздуху, а друга у води, трећа на земљи. Једино човек оставља траг и у времену. За сва друга бића, време не постоји.

Траг дела у времену се зове детерминизам, или ако хоћете да будемо модерни, зове се карма. Човек је сплет мисли, жеља, осећања и поступака. Заједнички именитељ свих људских производа је емисија. Човек увек из себе нешто од тога емитује или зрачи. Човек је биће које зрачи. Другим речима речено, човек је вибрација.

Ако оде далеко по пространству беспућа и учини му се да ја залутао, или је стварно залутао, враћа се на исходишно место по истим траговима које је правио док је ишао напред. Многи људи који су залутали у непознатом  простору, после вишечасовног осећаја да иду напред констатују да се крећу по кружној путањи, јер се појаве на истом месту одакле су кренули.

Врло често у животу, кретање је уствари ротација, кретање око себе. Можда то не видимо по себи и у себи, али видимо у другима и у природи, да постоји кретање које се зове револуција. Револуција је кретање огромних размера, као авантура. У авантури, циљ нашег кретања је поиспољена визија која нас привлачи снагом магнета. Решење за излазак из монотоније ротације је одапињање стрела визије у простор свемира и вечности. То је чин креативности.

Креативност је једина срећа.

Психолог Срећко Лазић