Нема већег проклетства од жудње за моћи. Нема већег зла од жудње за поседовањем. Нема веће мане од недостатка смерности. Тек смерност омогућава испуњење.
Лао Це
Многе људе који су заинтересовани за поље духовности иритира наглашавање значаја појма понизности за људско понашање. Интерпретатори духовности истичу понизност као идеал владања у социјалним интеракцијама, али постижу контраефекат у намери да људе едукују за духовно понашање.
Људи жељни науке о духовности осећају да понизност није људска врлина и не желе деградацију свога бића, пристајањем на понизност. И тако научници духовности одбијају људе од духовности.
Одакле потиче грешка? Сигурно не од најбољег учитеља. Када су га његови ученици питали ко ће бити у хармонији са принципима Царства небеског, односно метафизичким принципима, он је узео у руке дете, будућег светог Игњатија и рекао им, да не могу живети у складу са метафизичким принципама док се не преобразе толико да буду налик детету.
И ту настаје заплет и неспоразум који се претворио у грубу грешку. Учитељ је рекао да се сваки човек мора преобразити у личност која ће бити смерна као што је дете тог времена било смерно, ако желе да развију своју интелигенцију и перцепцију до највећег идеала зреле личности. На жалост, преводилац је реч смерност превео са понизност и тиме деформисао прави смисао поуке.
У чему је разлика између појмова понизности и смерности? Ни једно дете није понизно, чак и када је стидљиво. Једноставно, дете је свесно односа снага детета и одраслог човека. Дете, поштујући закон јачег, понаша се смерно, што значи, са мером, прецизно, уважавајући односе снаге или моћи, када је у релацији са одраслим особама.
Друга је прича, што одрасле особе, чак и родитељи, врло често, из свог первезног осећања моћи, тумаче дечје понашање као понизност. Понизност је пројекција грубости и охолости одраслих човеколиких бића, а не стварног стања дечјег бића.
Грешка је, дакле у пројекцији моћи многих људи из прошлости и садашњости, који у намери да сачувају своју моћ, несвесно, али намерно, уче људе лажним вредностима, као што је понизност у понашању. Идеал људског понашања није понизност, него смерност. Та поука је невероватно једноставна, али, зар нису све једноставне ствари истините. Бити смеран је задатак и циљ у грађењу зреле људске личности? Смерност је критеријум по којем се разликују зреле личности од оних других.