Многи људи деле егзистенцију на објективну и субјективну. Међутим, то је примарна заблуда ума. Стварност је истовремено и субјективна и објективна, али је изворно субјективна. У етимологији речи објект и субјект, или стваралац и ствар, крије се примарна истина, стваралац је извор живота, а ствар, или објекат је његов производ.
Материја јесте објективна, али је производ субјективне реалности, која по дефиницији ствара. Због тога можемо тврдити да је субјективност почетна и крајња истина. Све је субјективност. Истовремено, то значи све је интелигентно и живо. И ова планета Земља је производ консензуса свих људи у метафизичком и физичком простору, настала стваралачким замишљањем космичких душа.
Свет прожимају силе добра и зла, силе стварања и разарања. И једне и друге одликује интелигентно деловање. И зло и добро производе људи. Елементарна јединица добра је добронамерна мисао, а зла разарајућа. Сабране мисли и добра и зла граде планетарно добро и планетарно зло. Планетарно зло има своје име, Ђаво.
Покретачка сила сваког зла је страх и његов крајњи дериват бол. Све идеје страха на планети се сабирају у колективном уму планете и граде идентитет или личност под именом Ђаво. Ђаво је састављен од страха, али његова есенција није због тога мање деструктивна. Напротив, страх је моћна покретачка сила са циљем опстанка или преживљавања. Невероватан је сплет идеја преживљавања планетарног зла, али највећи мотив преживљавања је убијање других бића. Мотив убијања израста из семена свих негативних емоција, мржње, љубоморе, зависти, беса, туге….
Древни ведски научници објашњавају појаву светских ратова критичним порастом страха, бола и патње до тачке експлозије агресивности, у којој не учествује само страх и бол људи, него свих живих бића планете. Неки учитељи из зен будизма тврде да земљотреси настају као последица екстремно нагомилане енергије негативних мисли у колективном уму народа који живе на трусном подручју Планете.
Зло има тежњу да се роди и испољи, као и свако друго живо биће. У окултној пракси бележени су случајеви опседнутости људских бића неком нељудском енергијом која има моћ комуникације са околином. У светом писму та нељудска енергија је именована речју демон. Демони улазе у људска бића кроз врата страха, односно машту контаминирану сценаријима страха. Ако се човек довољно дуго концентрише на идеју зла осетиће како га оно преплављује.
Једина заштита од зла је концентрација на десет Божјих заповести.
