Из извора воде увек тече само вода. Ако следимо путању воде, видимо да она не извире, уствари из неког брда, поред неког камена. Вода долази са неба. Ако се загледамо још дубље, спознајемо да небо није аутентични извор. Схватамо да алхемија водоника и кисеоника има свој извор у још дубљој и несхватљивој дубини постојања.
Људи су спознали да је вода молекул, што ће рећи спој два атома водоника и једног атома кисеоника. То је епохална спознаја, али, да ли знате да човек, научник, иако зна, не може да створи молекул воде? Зашто? Зато што су водоник и кисеоник два елемента у процесу стварања, али им недостаје трећи члан. У процесу стварања увек учествује свето тројство. Трећи члан је дух свети, односно Интелигентна нематерија, Ја, Биће, Творац.
Оно што важи за воду, важи за све појаве егзистенције. Свака појава је изнедрена из извора. Нема тока без њега. И човек је биће извора. Он не може да постоји без извора. За разлику од воде, човек има природу другачијег извора. Његова природа је увек љубав или добробит.
И, као што из извора воде, може да тече само вода, а не пиво или вино, тако из Извора који одржава људско биће може да тече само љубав и доброта. То што ми мутимо воду, није крива вода. То што ми, људска бића мутимо енергију љубави коју нам Творац непрекидно емитује, није крив Творац.
На самом извору стање је идеално. Невоље почињу чим се удаљимо од њега. Кораци којим се удаљавамо од Извора зову се заборав, сумња, страх, бол, незнање…..невероватан сплет, који веже човека у неразмрсив чвор.
Непросветљен ум не може од чвора својих мисли да види како му увек из Извора тече енергија љубави и доброте.
