СВЕТ – СВЕСТ – САВЕСТ
Интелигенција као онтолошки принцип интегративне психологије и философије
Сажетак
Редукционизам, свођење тумачења реалности на тумачење једног објеката је погрешан начин размишљања. Концепт интегралног тријадног модела Свет–Свест–Савест као јединствене онтолошко-психолошке целине, са унутрашњом кохезијом увођења Интелигенције као нематеријалног принципа стварања, је холистички приступ тумачења реалности. Полазећи од феноменолошке и језичке анализе кључних појмова у духу србског језика, рад критикује редукционистичке и дуалистичке приступе у философији и психологији (материјализам/идеализам; свест/савест; рационално/духовно). Посебна пажња посвећена је односу перцепције и мишљења, као и когнитивном феномену „читања између редова“, који се интерпретира као показатељ проширене свести. Закључак рада формулише тезу да етичко и стваралачко понашање не произилази из појачане савести, већ из продубљене и проширене свести, односно активне интелигенције у пољу света.
Кључне речи: свест, савест, интелигенција, онтологија, феноменологија, перцепција, психологија
1. Увод: проблем редукције и губитка целине
Један од централних проблема савремене философије и психологије јесте тенденција ка редукцији сложених феномена на поједностављене моделе. Свет се редукује на материјалне објекте, свест на неуронске корелате, а морал на нормативне системе. Последица оваквог приступа није повећање разумевања, већ губитак целине као смисленог оквира у коме се људско искуство одвија.
Полазна претпоставка овог рада гласи: људска патња, дезоријентација и етичка конфузија нису примарно последица спољашњих околности, већ непотпуне перцепције целине стварности. Та непотпуност произилази из раздвајања онога што је у искуству нераздвојиво: света, свести и савести.
Циљ рада је да покаже да се ове три димензије могу разумети само у њиховом узајамном односу и хијерархији, коју структурира интелигенција као онтолошки принцип стварања.
About The Author
