
Овај концепт представља теоријску анализу Интегративног система комуникације (ИСК) – ауторског модела који комуникацију концептуализује као процес свести, обраде информација и успостављања дијалога. Рад се фокусира искључиво на теоријске аспекте система, изостављајући практичне радионице и методологију обуке. Кроз компаративну анализу са класичним и савременим теоријама комуникације, рад идентификује три оригинална теоријска доприноса: (1) концепт „ненадгледан ум“ као синтезу психоаналитичких, когнитивних и информационих теорија, (2) продубљени модел комуникационог циклуса са инсистирањем на потврди пријема као нужном услову за затварање циклуса, и (3) тродимензионални модел обраде информација (прикупљање – обрада – управљање) који преноси концепте из информационих наука у психологију комуникације. Рад позиционира ИСК у односу на линеарне, интеракционе и трансакционе моделе, као и у односу на савремене теорије као што су динамички системски приступи и теорије медијског богатства. Закључује се да ИСК представља оригиналан теоријски допринос који превазилази ограничења класичних модела и нуди интегративни оквир за разумевање комуникације као процеса свести.