Пажњу можемо посматрати и анализирати као реч, као појам, али и као психички процес. Реч је ознака за појаву. Многе србске речи у префиксу имају глас П, што указје у закономерност у грађењу једног језика. Именица пажња је настала из глагола пазити, у значењу гледати у неки објекат. Корен глагола пазити је архаична реч “пас” у значењу успостављања односа субјекта и објекта. Многе србске реч почињу гласом П, као што су пут, путовање, поглед, прозор, позор, простор, продор…. У свим тим речима, глас П има значење успостављеног односа субјекта и објекта у најширем значењу те речи.
Пажња има значење успостављеног односа у трајању између субјекта и објекта, кроз канал чула и канал ума. У речи пажња имплицитно је садржано стање присуства субјекта и објекта. Без субјекта и објекта нема феномена пажње. У феномену пажње налази се тријада субјекат-предикат-објекат. Субјекат се манифестује у експлицитној стварности кроз структуру ума и структуру физичких чула. Пажња је медијум комуникације субјекта и објекта, али истовремено и садржај или квалитет комуникације. Модерним речником речено пажња је и медијум и енергија.
Медијум је простор који се емпиријом може разумети, али енергија има различите модалитете, тако да није лако разумети пажњу као енергију. Која енергија тече кроз канал пажње? Да ли је медијум пажње квалитативно другачији од енергије пажње? Ово су фундаментална питања за разумевање феномена пажње. Можда се разумевању можемо приближити кроз анализу начина како ум функционише. Пракса показује да људски ум може да функционише у четири режима:
Режим асоцијација
Режим контемплације
Режим концентрације
Режим медитације (тиховања)
У свим начинима функционисања ума постоји заједнички ингредијент, а то је пажња. У режиму асоцирања, пажња је нестабилна и дифузна. У контемплацији пажња је стабилно распоређена на више објеката контемплације. У режиму концентрације, пажња је интезивно усмерена на објекат, нешто као ласерски зрак. У режиму медитације пажња је радијално распоређена у односу на периферију и центар субјекта. Егзактно дефинисано, Тиховање је процес систематске редукције диференцијалне динамике свести (Δ → 0) при чему се пажња радијално усмерава кроз све димензије простора свести – укључујући и дубину – ка нултој тачки, а да се онтолошки континуитет не губи.
Оваквом анализом ипак не објашњавамо природу пажње и енергију пажње, јер појам енергија идентификује само кретање, али не и квалитет кретања. Шта је пажња по свом квалитету? Да ли је пажња модалитет субјекта у динамици? Да ли субјекат и пажња имају исти квалитет у два издања, испољеном и неиспољеном, имплицитном и експлицитном?
У сфери психологије емоција, пажња може да се емитује као емоција. Све емоције могу да се разврстају у конструктивне и деструктивне, тако да и пажња по свом вектору кретања може бити конструктивна или деструктивна. То говори да пажња увек има исти квалитет, али другачији вектор кретања. Тако на пример, љубав као емоцију можемо дефинисати као интезитет и континуитет пажње усмерене на објекат пажње.
Из оваквих анализа намеће се закључак да је пажња форма субјекта у динамици ка неком објекту. Субјекат и пажња су интелигибилно кретање, што значи да је садржај субјекта и пажње интелигентно кретање са сврхом обраде објекта. Без пажње нема појаве објекта. То значи да субјекат може бити у инертном стању или самоодносном стању, и пажња као његов инструмент у пасивном стању, али у субјекту постоји потенцијал успостављања релације између субјекта о објекта.
Следећи семантику граматике, ми видимо да је субјекат узрок објекта. То значи да пажња није само усмерена ка објекту, него она конституише објекат као објекат. Перцепција као примарни акт субјекта, није пасивна пажња, него активни израз субјекта у интенцији успостављања односа према објекту. То показују експерименти у лабораторији са квантним честицама у којим је регистровано да честице мењају своје путање под утицајем перцепције посматрача. Тај експеримент је доказ теоријске тврдње коју је изрекао Кришнамурти, да је гледање акт деловања.
Као што семе биљке садржи сав потенцијал биљке који се не види у форми биљке, него постоји у садржају семена као форме, тако и пажња као семе бића има сав потенцијал бића. Пажња као појам имплицитно већ садржи појам бића, субјекат, интелигенцију, интенцију и динамику. Форма и садржај су два лица исте стварности која се назива биће. Форма је простор која се назива свест (све+вести (информације)=свест). Садржај је динамика, интенција, интелигенција у кретању. Пошто енергија има различите модалитете, као нуклеарна, сунчева, енергија ветра и воде, постоји и енергија субјекта и назива се интелигенција. Интелигенција је садржај бића и енергија бића. Пажња је усмерена енергија интелигенције са интенцијом на објекат.
About The Author
