
Латинска реч VOLUNTАS је фонемски веома блиска србској речи ВОЉА. То не може бити случајно. У србском језику именица воља је изведена уз глагола волети. По тој дефиницији, воља је простор збира свих вектора вољења објеката у простору… У том смислу и воља је простор, као и volumen.
Воља као простор је део ширег простора. Међутим, Тема простора није довољно истражена у науци, јер се наука више фокусира на објекте и односе међу објектима, а маргинализује фундаментални значај простора за постојање објеката. Простор је много важнији за човека, него што се мисли. Давно је Лао Це певао:
Тридесет жица се сједињује у осовини,
међутим, ипак празнина чини точак корисним.
Из глине се обликује посуда,
међутим, тек је празнина чини корисном.
Од зидова, на којим су врата и прозори, састоји се кућа,
међутим, тек је празнина чини корисном.
Тако:
Из испољеног се одређује изглед.
Из неиспољеног се стиче корист.
Простор је наша примарна природа. Када се загледате у огледалу у зеницу ока свога, видите уствари празнину, која је делић несагледивог спољашњег простора. Не знам како ви, али ја када сам се још као дете загледао у зеницу ока свога, са језом и страхом сам осећао како ме тај простор зенице посматра и увлачи у своје дубине којим се не види крај. Када мистици говоре да је празнина наша истинска природа, то није теоретисање. Зеница је око свеприсутног и непрегледног простора коме припадамо и нераскидива веза са телом универзума који се зове простор.
Какав је однос простора, воље и интелигенције, прочитајте овде