ПОТРЕБА КАО ОНТОЛОШКИ УСЛОВ ФУНКЦИОНИСАЊА СИСТЕМА

Ја не вилим таутологије, тумачења која ништа не објашњавају, али обични људи и научници често их користе, заваравајући и себе и друге. Пожелео сам да дефинишем појаву која се зове ПОТРЕБА и наишао на изазов како је егзактно дефинисати… Ево мојих размишљања:
ПОТРЕБА
Између језика и интелигенције постоји нераскидива веза. Интелигенција ствара граматику, речи и језик, мада језик не ствара интелигенцију. Језик може да прикрије интелигенцију и та појава се назива глупост. Што су речи и појмови једноставнији теже их је дефинисати. Лаке дефиниције речи и појмова настају претварањем сложених речи у једноставније, што ствара лажан утисак комплетирања интелигентног поступка.
Међутим, постоје једноставне речи које се тешко дефинишу јер не настају простим извођењем из неке друге речи. То је карактеристика речи потреба. Сама реч указује кроз глагол требати на одређену нужност стања и процеса. Потреба се односи на стање коме недостаје елемент да би стање било целовито и комплетирано. Потреба је дакле појам недостатка. У дефиницији потребе, претварањем речи потреба у реч недостатак, могли би смо реч потреба дефинисати као недостатак нечега у нечему. То је номинална дефиниција.
Међутим, објаснити објективно стање неодређеним речима није прецизно дефинисање, чак напротив, значи маскирање појма и удаљавање од реалности. Ако реч потреба дефинишемо као – оно што треба, шта смо урадили? Шта је то ‘оно’? И шта је то ‘треба’? Номиналне, употребне дефиниције и дефиниције аналогијама не могу прецизно дефинисати појам потреба. Како семантичком дефиницијом појма потреба можемо доћи до разумевања шта је то потреба? Ово би била телео-енергетска дефиниција потребе.
Потреба је извор настанка, одржавања и продужавања живота. Између потребе и живота постоји нераскидива веза. Потреба је живот и живот је потреба. Светлост, ваздух, вода и органска храна су потребе организма, а самим тим и извори настанка, одржавања и продужавања биљака, животиња и људи. Међутим, у стању потреба, постоји још један извор који ствара потенцијал потребе, а то је интелигентно изражавање. Са овим увидом, можемо комплетирати дефиницију појма потреба. Потреба је интелигентни извор настанка, одржавања и продужавања живота. Најједноставнија дефиниција речи потреба – потреба је енергија живота, без којег систем не може да функционише и да одржи своју егзистенцију.
Са чисто логичког становишта потреба је унутрашњи услов без којег систем не може да функционише и тиме одржи своју егзистенцију. Међутим, када је човек у питању, постоје потребе тела и потребе душе, мада се оне узајамно прожимају. Примарне потребе тела су светлост, ваздух, вода и храна и сви секундарни извори, који су из њих узведени. Шта су примарне потребе душе? Интелигентно изражавање, рађање, развој, сазревање и настављање, слобода, љубав и стварање.
Секундарне потребе душе називају се жеље.