Програмирање је управљање поступцима. Програмирање живих бића је управљање понашањем, а програмирање неживим објектима је управљање поступцима. Шта се програмира? Програмира се след радњи до извршења задатака и циљева програмирања.
Етимолошки реч програм састоји се из два речи: ПРО+ГРАМ = ПРОГРАМ. Префикс ПРО значи кретање, као у србским речима: ПРОМЕНА, ПРОСТОР, ПРОЛЕЋЕ, ПРОЗОР, ПРОМАЈА…
Суфикс ГРАМ значи градити, састављати део по део, док се не изгради ГРАЂЕВИНА, као објекат градње. Основу речи ГРАМ чини глас ГР, прусутан у многим србским речима: ГРАДИТИ, ГРАД, ГРЕБАТИ, ГРДИТИ, ГРЕХ, ГРОМ, ГРЕШКА. Старогрчка реч ГРАМА, која значи запис, такође потиче од србске речи гребати, што значи трајно урезати на чврстој подлози, односно записати. И сама реч ГРАМАТИКА потиче од србског глагола ГРАДИТИ, а не од грчке речи ГРАМА, јер граматика није запис језика, него грађевина језика, иако запис и градња имају сродно порекло.
Данас је програмирање постало рутина. Врло лако се испрограмира и понашање људи и осталих живих бића, али и неживих бића, које данас зовемо роботи. Да ли неживе објекте можемо назвати неживим бићима? Суштинска карактеристика бића је трајање у простору и времену. Глагол БИТИ, од кога је настала именица БИЋЕ, значи постојати у простору и времену. Разлика између феномена ЖИВО БИЋЕ и НЕЖИВО БИЋЕ је временски оквир трајања. Живо биће подразумева апсолутно трајање, чак и када се форма дезинтегрише, а неживо биће временско трајање, које се завршава потпуном дезинтеграцијом објекта.
Живот се манифестује у интеракцији субјекта и објекта кроз предикат, радњу субјекта на објекту. Другим речима, Субјекат се пројектује на Објекат. Мистериозан је Предикат, односно квалитет ПРЕНОСА субјекта на објекат. Примарно, субјекат преноси идеју на објекат. Идеја је семе материјалних форми.
Шта је мисао? Етимолошки значи ми, једни са другима. Мисао је оно што нас спаја. Мисао је мост између две обале живота, обале метафизике и обале физике. Доктор психолигије, Иво Андрић је говорио: “У мојим очима мостови су важнији од кућа, светији од храмова.” И на физичком, и на духовном плану, мостови су форме комуникације. Без њих нема развоја и афирмације бића.
На материјалном плану, мостови се дуго и напорно граде. И на духовном плану није лако саградити али ни разградити мостове мисли. И поред тога, грађење и рушење мостова мисли дешава се свакодневно. Мостови си дивни објекти, сами по себи. Међутим, они могу бити и извори опасности, ако непријатељи крену преко њих. У свету метафизике, то је чешће него у свету физике.
Дакле, програмирање је преношење идеја субјекта у објекат са циљем управљања објектом. Скуп свих динамичких идеја субјекта се називају воља. Латински назив je voluntas. Програмирање је у суштини преношење воље субјекта на објекат, који се понаша по вољи субјекта. Савремено програмирање је живи доказ преноса људске воље на објекат који се зове модел вештачке интелигенције.
Појмови природна интелегенција и вештачка интелигенција имају заједничко својство – ИНТЕЛИГЕНЦИЈА. Етимолошки, латинска реч INTELIGENTIA је сложена реч настала из три дела: IN+TEL+GEN. In, значи изношење из једног простора у други, Tel значи пренос, а Gen, значи извор. Интелигенција значи генерисање у експлицитном простору садржаја који је у имплицитном простору. Садржај имплицитног простора је мисао.
У својој суштини програмирање је пројектовање мисли субјекта на објекат са циљем управљања објектом. Бројне су импликације ове тезе.
About The Author
