
У савременој литератури о развоју професионалних компетенција доминирају приступи који компетенцију дефинишу као скуп знања, вештина и способности, док се дубљи слојеви личности – идентитет, систем вредности и унутрашња мотивација – често занемарују. Овај рад представља интегрални теоријски модел развоја професионалних компетенција који полази од редефиниције компетенције као „меродавности“ – способности појединца да произведе објективно мерљиве резултате и буде социјално признат у својој професионалној улози.
Модел се заснива на антрополошкој премиси о човеку као стваралачком бићу и развија се кроз седам повезаних теоријских конструкта: ментална представа себе, професионални идентитет, пословна комуникација, мотивација, систем вредности, ометајући фактори и стваралачко замишљање. Централни допринос рада је оригинални концепт „Матрице стварања“ – теоријски модел који повезује жељу, одлуку, намеру, пројекат, план, програм, акцију и остварење у јединствен узрочно-последични ланац.
Компаративна анализа показује да предложени модел превазилази ограничењима постојећих развојних модела (Dreyfus, Erikson, Kolb, Schön, Bereiter & Scardamalia) и нуди интегративни оквир који повезује антрополошку, психолошку и акциону димензију професионалног развоја.